Род као социјална конструкција и утицај визуелног на примеру портретних медаља Катарине Сфорце

Ивана НОВАКОВИЋ
Универзитет у Београду
Филозофски факултет
Историја умености, I циклус студија
ganguasmail@gmail.com

Апстракт: У раду ће бити интепретиран текст Џојс де Вриз Caterina Sforza’s portrait medals: Power, Gender and Representation in the Italian Renaissence Court. Приказаће се улога жене, у овом случају саме Катарине Сфорце, у времену ренесансе и хуманизма кроз њене медаље које у овом периоду имају велики значај као један вид презентације моћи владарa и саставни део дипломатије, као и утицај моћи и одређени начини одржавања власти. Нов однос људи према стварима које их окружују, индивидуалност која се све више изражава, супарништво између градова-држава, развој културних центара као и центара моћи, који обликују новог човека, самим тим и уметност кроз коју се могла презентовати владајућа класа.

Кључне речи: медаља, род, ренесанса, владарка, моћ.

Џојс де Вриз је ванредна професорка историје уметности и шеф катедре женских студија на Обeрн универзитету у Сједињеним Америчким Државама. Експерт је у области визуелне и материјалне културе ране модерне Италије (14–17. века). Kњигу , Caterina Sforza and the Art of Appearances: Gender, Аrt, and Culture in Еarly Modern Italy’ издаје 2010. године, у којој истражује о племкињи која влада у том периоду, као и њеном покровитељству и на који начин она користи културу како би спојила родне улоге и истакла своју моћ као и право на управљање. Написала је бројне радове о Катарини Сфорци и објавила неколико чланака о њој. О сличним темамa писала је у Women’s Аrt Journal, Journals of Wоmen History… Као шеф катедре организује редовна предавања о женским и родним питањима о којима и врши истраживања. Њена тренутна истраживања су фокусирана на материјалну културу домаћих послова Болоње у 16. веку. Истражује ефекте који се преплићу у развоју производње и потрошње током периода брзе политичке, друштвене и економске промене као и естетски, родни и социјални аспекти коришћења продукта.1

Кроз историју смо се сусретали са владаркама које су ту улогу најчешће обављале као регенткиње малолетних синова како би се сачувао престо. То ни мало није била једноставна дужност за жене у старом, средњем, па и новом веку јер се сматрало да је то изразито мушка улога. Управо због тога онe су морале да преузму и карактерне црте које се везују за мушкарце, да пронађу јаке савезнике, кроз културна добра да шаљу поруке о њиховој моћи, а своју ,,рањивост и ирационалност’’, особине за које су сматрали да поседује свака жена, оставе по страни. Та комбинација мушких и женских особина које су се проналазиле у свим успешним владаркама је била добитна комбинација која је успевала да их одржи на власти дуже време.

Једна од успешнијих жена из племства која је успела да се покаже као изузетна владарка, дипломата, мецена и мајка је Катарина Сфорца. Рођена је у Милану 1463. године као ванбрачна ћерка миланског војводе Галеаза Сфорце, сина оснивача династије Франческа Сфорце. Одрасла је на двору у Милану где је пре свега била научена да увек живи у опрезу и да за своје мора да се бори и жртвује јер су константно били изложени ризику од напада кондотијера (италијански condottiere – четовођа, од condotta – најамнички уговор), који су у то време харали Италијом обично унајмљени од стране папе или неког из високог племства, иако је и сам оснивач династије био један од најпознатијих кондотијера тог времена. Двор је био препун уметника и научника те су Катарина и њена сестра и браћа имали прилику да буду подучавани у хуманистичком маниру. Године 1473, када је имала само 10 година, била је верена са Ђироламом Риариом, владарем Имоле, за кога се и удала четири године касније. Риарио као нећак папе Сикста IV често је боравио у Риму, који је у то време био велики културни и политички центар, где је био веома цењен, и Катарина удајом за њега добија прилику да котира високо у аристократским круговима и стекне заслужан углед. Године 1480. Ђиорламо добија од папе на управу Форли, подиже велелепне јавне грађевине као и цркве како би се што више истакао у јавном животу. Његов углед почиње да расте, као и амбиције. Све се драстично мења након 1484. године када је преминуо папа Сикст IV.

Управо у том периоду, од 1480. до 1484. године, датује се Катаринин први медаљон, који се са преостала два данас чува у Британском музеју у Лондону. Портрети владара су имали велики значај јер су на тај начин слали јасну поруку јавности и остајали у њој, док су портрети били идеални за презентовање и величање одређене особе. У овом периоду поново постају популарне медаље са портретима владара који имају исту функцију ,,промовисања’’ само што су мање и самим тим лако преносиве. Обично су били округлог облика и прављени од злата, бронзе или сребра. Први пут након римских кованица оне почињу да се праве почетком петнаестог века и то баш на територији данашње Италије. Меган Милевски истиче три главне карактеристике које су везане за медаље и на тај начин их разликује од римских кованица: ,,Medals, though similar to coins, are not at all a currency. Firstly, they are not produced on a civic basis. There is no governing to their production, nor are they regulated. There are no size, weight, or material restrictions, as there are with coins and currency. Second, they are not used for commerce or consumerism. Third, they were not made in large numbers, nor did they circulate among the public.’’2 Оне су кружиле кроз аристократско друштво и били су симболи савезништва и поштовања одређене особе и циљ им је био да прикажу ту личност на најбољи могући начин како би се истакле њене особине, залагања, веровања… Прављене су у малим бројевима и поклањане су важним особама на које су желели да оставе утисак. Како се хуманистичко учење ширило тако је и свака засебна индивидуа добијала на важности.3

,,Представљање личности није појава уобичајена у свим цивилизацијама нити у свим епохама. Повратак лика на портрет, почев од 14. века, на Западу означава постепено ослобађање личности која се извлачи из друштвеног и верског оквира у коме је стајала укочена приватним поштовањем и дарежљивошћу.’’4 Медаљони су на лицу, аверсу, имали представу владара, док је на реверсу обично била приказана представа која описује владара или је повезана на неки начин са њим и заједницом. Подједнако се давао значај и аверсу и реверсу јер је порука коју је медаљон носио била од великог значаја јер ,,… представе извлаче на површину духовне категорије, као што описи учине да изроне слике и осећања. Дејствои једних и других мудро је користила не само политичка власт, него и духовно учење у вековима у којима тријумфује симболика уређеног света: свечано држање, речити покрети, језик грбова.’’5

Колико су медаље биле важне и цењене говори нам и податак да су и важни људи из удаљенијих земаља тражили уметнике из Италије који су били посебно познати по изради истих. Пример француског краља Шарла VIII Валое нам ово и потврђује. Верује се да је његов медаљу радио чувени Николо Фиорентино, који је радио медаље и Катарини Сфорци.6 Такође записана су и имена познатих и цењених уметника тог времана који су израђивали медаље и по томе били надалеко познати. Један од најпознатијих, као и како се верује први уметник који је започео и оживео израду медаља је Антонио де Пућио Пизано, познатији као Пизанело о којем је писао и Ђорђо Вазари. Он је заслужан за многе медаље међу којима је и медаља Франческа Сфорце, зачетника династије Сфорца.7

На аверсу прве медаље која се овде представља, Катарина је приказана у профилу док натпис иде кружно и прати ивицу медаљона са њеним пуним именом и презименом: ,,CATARINASFORVICECODERIARIOIMOLAEFORLIVIIDNA’’ (Катарина Сфорца Висконти де Риарио господарица Имоле и Форлиа). Њено девојачко презиме Сфорца је овде истакнуто како би потврдила свој статус и кроз порекло, не само стечено удајом. Приказана је са свим женским атрибутима који су имали особину лепог. Млада девојка са прикупљеном косом и украсном траком као приказ њене женствености. Своју лепоту истакла је посебном одевном комбинацијом уместо уобичајене хаљине. Материјал је лаган те фино пада преко њених рамена и даје осећај нежности, крхкости, женствености особе која га носи. На сличан начин је приказана и Августова жена Ливија и на овом примеру можемо да видимо јасан утицај римских дела. Њена женственост истакнута је и на реверсу представом Фортуне као младе девојке која је скоро у потпуности нага што имплицира младост и лепоту Катарине. Тканина са којом је покривена као и њена коса лепршају под снагом ветра. Она једном ногом стоји на глобусу и балансира док у једној руци држи нешто најсличније кормилу а у другој још један глобус. Натпис који је исписан водоравно са једне и друге стране представе Фортуне гласи: ,,TIBIETVIRTVTI’’.

Након смрти папе Сикста IV 1484. године побуњеници крећу да пљачкају његове најближе и у тој побуни је страдала и Ђиорламова резиденција. Катарина, иако у седмом месецу трудноће, са војском успева да освоји Анђеоску тврђаву / Tврђаву анђела (Хадријанов маузолеј) у име свог мужа и планира да се одатле диктирају услови наредне конклаве. Међутим, Ђиорламу је било понуђено да напусти Рим и задржи на управу Имолу и Форли на шта је он пристао и тако пропада њен први званични политички потез. Услед лошег економског стања и политичких несугласица Ђиорламо Риарио је убијен 1488. године, док су Катарина и њена деца одведени у заробљеништво. Оставивши децу као гарант да ће се вратити, Катарина успева да организује војску, поврати Форли и на тај начин постане владарка регенткиња по први пут. Године 1488. настаје и њена друга медаља. Катарина која је на првој одисала лепотом и женственошћу сада у потпуности носи улогу моћног владара. И овог пута приказана је у профилу, њена лепота се занемарује, обучена је у хаљину, коса која је симбол женствености сада је прекривена велом и на тај начин сакривена и сва пажња је усмерена на њен чврст став. Натпис који се налази на аверсу: ,,CATHARINASFDERIARIOFORLIVIIIMOLAE’’ јасно казује да је акценат стављен на презиме њеног супруга, самим тим и на легитимност управљања Имолом и Форлијем као његова удовица. Такође, истицање овог презимена везује је и за њеног сина као будућег наследника и њено право на регенство. Како би истакла тријумф на реверсу се налази представа Викторије у двоколицама које вуку крилати коњи. Она у десној руци држи палмину грану, док су јој у левој узде. Изнад ове представе се налази натпис: ,,VICTORIAMFAMASEQVETVR’’ (слава ће пратити победу), који јасно алудира на Катаринине постигнуте циљеве и тријумф над непријатељима. У поређењу са првом медаљом која носи све атрибуте женствености и лепоте, ова садржи јасне симболе који су прикладнији мушкарцима, односно владарима. Управо на овом примеру можемо лако уочити ту подељеност Катарининих улога.

Након тешког периода дошло је време затишја, бар на политичком плану. Верује се да је Катарина имала два тајна брака, чак и дете из другог са Ђованијем де Медичиjeм са којим је ушла у савезништво. одине 1498. њен најстарији син стиче право на власт, али с обзиром да је потписан војни уговор са Фиренцом, Отавио је морамо да предводи своју војску и тако већи део времена буде одсутан, што је Катарини поново дало прилику да влада у одсуству сина. Те године направљена је и њена трећа медаља. Можемо рећи да је она карика која спаја претходне две и носи атрибуте обе. Више не причамо о драстичној разлици које су настале између прве и друге већ о комбинацији која је условила да на овој медаљи осване и та женственост коју је истицала у почетку као и атрибути владарског, мушког, што је давало једну компактну представу Катарине Сфорце. На аверсу је она приказана у профилу као старија, зрелија жена, али нестаје вео који је покривао њену косу и замењују га бисери који је украшавају и истичу њену лепоту. Више није имала потребе да се представља као удовица с обзиром на то да јој је син легитимни владар. Натписи су остали исти као на претходна два медаљона, као и тријумфалне двоколице. ,,У случају јавних жена исто као у случају краљева, стереотип друштвене функције намеће известан филтер којим се спољашњи изглед своди на знак, уз могуће варијације’’.8

Комбиновањем женских и мушких атрибута Катарина је добила добитну комбинацију за презентовање жене на власти. Од једне потпуно женствене представе, до приказа који су типични за владаре и на крају уклапање и једног и другог она успева да прикаже своју женствену страну али и да покаже да и даље има потребну моћ да влада. Користила се владарским атрибутима који су карактеристични за мушкарце како би нагласила свој успех, славу и моћ и тако се приказала другима. ,,Жеља за успехом и друштвени успон бришу успостављене поделе, а професионални статус не успоставља истоветну хијерархију, идући од града до града: у Фиренци 14. века уметности играју одлучујућу улогу у одређивању политичког и друштвеног тела, док у Венецији немају никакву улогу. Слика коју су урбана друштва пружала о себи одражавала је партикуларизме њихове историје; групе на власти држе до неопходне проточности и понегде је каналишу ради ,,општег добра’’; крајем 14. века пак законски прописи теже да коначно фиксирају контуре доминантних класа у већини оних европских градова који имају своју управу.’’9 Зато је било веома важно истаћи најбољи могући приказ одређене особе и на тај начин послати праву поруку осталима.

У другој половини 20. века феминистички покрет је увео и доста промена у погледу науке и уметности. Жене постају обновљена тема што доводи до анализе рода, као социјалне конструкције, на свим пољима. Тада коначно испливава годинама потиснуто питање рода, где су друштвене и идеолошке диференције производиле ту разлику која се тражила као ,,природна’’. Де Вриз нам отвара та нова поља и шири видике у том погледу, делатности племста и потрази за статусом у раној модерној Европи. Она баца светло на важност ових луксузних објеката и кроз представе које су на њима покушава да нам приближи одређену личност кроз игру моћи, рода и репрезентативности у високо котираном друштву ренесансе.

,,У поднебљу склоном загонеткама портрет није невин: он казује више кад казује мање, према реторици признања без фраза.’’10

Литература:

  • F. Hill, G. Pollard Renaissancemedals-http://www.kressfoundation.org/uploadedFiles/Kress_ Collection/Renaissance%20Medals.pdf
  • Жорж Диби и Филип Аријес ,,Историја Приватног живота II’’, Клио, Београд 2000.
  • Margaret Schaus, ,,Women and geneder in Medieval Europe’’, Routledge, New York 2006.
  • Megan Milewski,’’Virtue, Power, & Profession: A Study of Women in Renaissance Portrait Medals’’, University of Michigan-Dearborn – prezeto 12. jula 2016. sa: https://www.umflint.edu/sites/ default/files/groups/Research_and_Sponsored_Programs/MOM/m.milewski.pdf.
  • Spotlight on associate profesore Joyce de Vries – preuzeto 5. februara 2015. sa: http://www.cla. auburn.edu/art/spotlights/spotlight-on-associate-professor-joyce-de-vries/
  • Auburn University website – preuzeto 5. februara 2015. sa: http://www.cla.auburn.edu/art/faculty-staff/joyce-de-vries/
  • The Metropolitan Museum of Art website – preuyeto 5. februara 2015. sa: http://www.metmuseum. org/search-results?ft=niccolo+fiorentino&x=0&y=0&rpp=10&pg=1

Gender as a Social Construction and the Influence of the Visual on the Example of Portrait Medals of Caterina Sforza

Summary: This paper deals with the interpretation of the text “Caterina Sforza’s portrait medals: Power, Gender and Representation in the Italian Renaissance Court” by Joyce De Vries. The paper analyses the role of the woman, in this case Caterina Sforza’s role, during the renaissance and humanism period, through Caterina Sforza’s medals which were of great importance at the time since they were the integral part of diplomacy and presented the power of the ruler, as well as the impact of the power and a certain way of maintaing that power. People’s new attitude towards things that surrounded them, increasing individuality, rivalry between city-states, the development of cultural centers as well as the centers of power which were forming a new man, and the art, as such, through which the ruling class could be presented.

Key words: medal, gender, ranaissance, ruler, power.

____________________________________________________________

1Детаљније о овоме, види: http://www.cla.auburn.edu/art/spotlights/spotlight-on-associate-professor-joyce-de-vries/ и http://www.cla.auburn.edu/art/faculty-staff/joyce-de-vries/

2Megan Milewski Virtue, Power, & Profession: A Study of Women in Renaissance Portrait Medals, http://www.umflint.edu/ sites/default/files/groups/Research_and_Sponsored_Programs/MOM/m.milewski.pdf.

3Margaret Schaus Women and geneder in Medieval Europe, Routledge, New York, 2006, стр. 659-660.

4Жорж Диби и Филип Аријес Историја приватног живота II, Clio, Београд, 2000,   стр. 485.

5Жорж Диби и Филип Аријес Историја приватног живота II, Clio, Београд 2000, стр. 485.

6 Неки од сачуваних радова Никола Фиорентина: http://www.metmuseum.org/search-results?ft=niccolo+fioren-tino&x=0&y=0&rpp=10&pg=1

7G.F. Hill and G.Pollard Renaissance medals, complete catalogue of the Samuel H. Kress collection, стр. 7-11: http://www.kressfoundation.org/uploadedFiles/Kress_Collection/Renaissance%20Medals.pdf.

8Жорж Дибии Филип Аријес Историја Приватног животаII, Clio, Београд 2000, стр. 498.

Извор фотографије: Google 

Please follow and like us: