Komparativni frazeologizmi u srpskom i njemačkom jeziku

Nataša Kurtuma je rođena 12.6.1988. godine u Sarajevu. Osnovno obrazovanje, do 5. razreda, završila je u Berlinu, a potom nastavila u Subotici. Ekonomsku srednju školu završila je, takođe, u Subotici. Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek: germanistika, završila je sa prosečnom ocenom 8,48.

Iste godine upisala je diplomske akademske studije – master (pomenuti fakultet, prosečna ocena 9,44).

Doktorske studije upisala je 2012. godine na istom fakultetu (studijski program za jezik), kao jedini budžetski student. Trenutno je na drugoj godini doktorskih studija. Živi u Novom Sadu i radi kao profesor nemačkog jezika.

Specijalizacije/studijski boravci u inostranstvu: Osijek (2010), Sibiu (2012), Freiburg (2013).

Ključne reči: frazeologizmi, zoonimne komponente, kontrastivna analiza, srpski jezik, nemački jezik

Sažetak: S obzirom na to da su frazeologizmi, skoro u svim jezicima, neizostavna jezička pojava, pažnja u ovom radu će biti posvećena idiomima/frazeologizmima u srpskom i nemačkom jeziku. Budući da su, upravo u kombinaciji ova dva jezika, primećena kolebanja pri njihovoj upotrebi, istraživanje se bavi kontrastivnim poređenjem idioma sa zoonimnim komponentama u oba jezika. Cilj rada je da se ukaže na stepene ekvivalentnosti u datim poredbenim frazeologizmima. Budući da nisu retke pojave interferencije u dva pomenuta jezika, na skoro svim jezičkim poljima, potreba za bavljenjem ovom tematikom je, sa više aspekata posmatrano, opravdana.

Uvod

U ovom radu će biti reči o komparativnim frazeologizmima sa zoonimnim komponentama, a naučna disciplina koja se njima bavi jeste frazeologija. Cilj rada je da se uporede srpski i nemački komparativni frazeologizmi u kojima se nazivi životinja nalaze kao komponente, te da se ukaže na stepene ekvivalentnosti. Istražuju se sličnosti i razlike između dva navedena jezika na semantičkom nivou. Polazni jezik je srpski, a ciljni nemački. U radu je korišćena metoda kontrastivne ana-lize, odnosno poređenja relevantnog jezičkog materijala srpskog i nemačkog jezika. Od važnosti je navesti da je za potrebe istraživanja načinjen odgovarajući korpus sastavljen od jezičkih jedinica, koje su zatim poređene. Korpus je ekscerpiran na osnovu postojeće literature srpskog tj. nemačkog jezika, a zatim razvrstan na osnovu semantičkih kriterijuma i obrađivan metodom kontrastivne analize. Načinjena su dva odvojena korpusa, jedan za srpski, a drugi za nemački jezik, zatim su poređeni. Srpski jezik obuhvata 25 jedinica, a nemački 27. Na osnovu 52 jedinice su traženi parovi ekvivalencije sa aspekta pozitivnog, odnosno, negativnog izraza.

Korpus za srpski jezik čine:

  1. Fink-Arsovski, Željka (2002): Poredbena frazeologija: Pogled izvana i iznutra. Zagreb: Filozofski fakultet.
  2. Mrazović, Pavica. Primorac, Ružica (1991): Nemačko-srpskohrvatski frazeološki rečnik. Beograd: Naučna knjiga

Pojam frazeologije

Kako ne postoji jedna sveobuhvatna definicija frazeologije kao termina, niti njene klasifikacije, kako to navodi Pilc (Pilz, 1981:16), a tom mišljenju se priključuje i Donaliz (Donalies, 2009:3), što i Burger (Burger, 1982:6-10), navodeći da se pojam frazeologije ne izučava isključivo u lingvistici, već i u drugim naučnim disciplinama, kao što su sociologija, parmeologija, psihologija, psihijatrija, pedagogija i nauka o književnosti, potvrđuje.

U nastavku rada biće navedene različite definicije pojma frazeologije prema različitim autorima1. Tako se, prema Flajšeru, frazeologija javila kao poddisciplina leksikologije (nauke o rečima), a danas se u nauci o jeziku sve češće izdvaja kao zasebna disciplina (Fleischer, 1997:3). Bavi se čvrstim spo-jevima reči, odnosno, frazeologizmima, frazemama ili frazeološkim jedinicama (ibid). Burger, pri definisanju frazeologije, razlikuje pojmove frazeologije u širem i užem smislu. Frazeologija u širem smislu, bliže određujući frazeologizam, obuhvata termine kao što su polileksičnost i ustaljenost izraza. Dok se frazeologija u užem smislu bavi (pored dva navedena) i pojmom idiomatičnosti (Burger, 2003:14-15). Kratka definicija frazeologije kao nauke, po Burgeru, bi glasila da je frazeolo-gija poddisciplina lingvistike koja se bavi frazeologizmima (Burger, 2003:11). Frazeologija je, sudeći po Palm (Palm, 1997:1), nauka o ustaljenim spojevima reči nekog jezika, a ti spojevi, svakako, mogu preuzeti funkciju i značenje pojedinih reči (leksema). U knjizi „Poredbena frazeologija: pogled izvana i iznutra“, jasno se ukazuje na to da je frazeologija lingvistička, ali i kulturološki mnogoslojna disci-plina (Fink-Arsovski, 2002:5).

U nastavku Fink-Arsovski definiše termin frazeologije uz pomoć grčkih reči: phrasis (srp. izraz) i lo-gos (srp. reč, govor), dok Donaliz (Donalies, 2009:6) navodi sažetu definiciju, navodeći da je frazeo-logija nauka koja se bavi morfološkim, sintaktičkim i semantičkim karakteristikama jednog izraza.

Pojam frazeologizma

Pre nego što se u radu pređe na istraživanje o komparativnim frazeologizmima u srpskom i ne-mačkom jeziku, značajno je, pre svega, definisati pojam frazeologizma.

Sudeći po Palm (Palm, 1997:2), frazeologizmom se podrazumeva jezički izraz koji se sastoji od naj-manje dve reči, a čije se značenje ne može izvesti iz prostog zbira značenja tih reči. Može se reći, da se radi o celini koja znači nešto više ili makar drugačije od komponenti koje je čine. Fink-Arsovski (Fink-Arsovski, 2002:6) osnovnom jedinicom frazeologije smatra frazem2 koji se sastoji od najmanje dviju sastavnica, a karakteriše ga cjelovitost i čvrsta struktura. Pod frazeologizmom, tj. frazeološkom jedinicom, kako to Mrazović i Primorac navode (Mrazović/ Primorac, 1964-1965:284), podrazu-meva se posebna vrsta leksičke jedinice koja se, za razliku od slobodnih spojeva reči, javlja vezana kao

  1. Svakako, bitno je naglasiti da se radi o interdisciplinarnom pojmu, no da će u nastavku rada težište biti na frazeologiji, kao poddisciplini leksikologije.

2. Za razumevanje terminologije bitno je navesti da se, u ranijim radovima lingvista iz Hrvatske, osnovna jedinica frazeologije nazivala frazeologizam, no da je većina autora današnjice prihvatila termin frazem (Fink-Arsovski, 2002:6) stalni izraz, stalni obrt, idiom. Po Burgeru (Burger, 2003:11) se frazeologizam sastoji od dve ili više reči. Taj spoj reči nema jednokratnu funkciju, te je Nemcima ta kombinacija reči poznata3. Izrazi sa ovakvim karakteristikama su, po Burgeru, frazeologizmi.

Pojam komparativnog frazeologizma

Definicija komparativnog frazeologizma, sudeći po Palm, glasi da komparativni frazeologizam sadrži semantičku vezu poređenja, koja je vidljiva na površini (Palm, 1997:45), što se kod metafore ne da uočiti. Moguće sintaksičke strukture komparativnog frazeologizma (up. Palm, 1997:46) su:

  1. glagol ili pridev/prilog + kao + imenica
  2. glagol + kao + particip
  3. glagol + kao + rečenica
  4. imenica + kao
  5. glagol ili pridev/prilog + druge strukture

Komparativni frazeologizmi su, po Flajšeru, konstituirani semantičkom vezom i vezuju se za slo-bodnu komponentu u rečenici (Fleischer, 1997: 103). Sintaksičke strukture koje on navodi su veoma slične strukturama od Palm, s tim da se uočava razlika u dve tačke (up. Fleischer, 1997:103-104):

  1. glagol ili pridev/prilog + kao + imenica
  2. glagol ili pridev/prilog + kao + particip
  3. glagol ili pridev/prilog + kao + rečenica
  4. imenica + kao
  5. glagol ili pridev/prilog + druge strukture

Burger komparativnim frazeologizmima, koristeći termin phraseologische Vergleiche4, smatra sin-taksičke konstrukcije glagol/ pridev u slobodnom značenju (Burger, 1982:35), koje u sebi sadrže konvencionalni izraz poređenja (nem. wie, srp. kao). Svoju definiciju Burger dopunjuje, konstatujući da konvencionalni izraz poređenja često služi kao pojačavajući faktor glagola ili prideva5. U nastavku se navodi kako su upravo ovi frazeologizmi značajni, jer nam govore o određenim osobinama različitih kultura, koristeći često osobine ljudi i prepisujući ih određenim životinjama (ibid), što je od velikog značaja za ovaj rad.

Analiza korpusa

Komparativni frazeologizmi sa zoonimnim komponentama biće podeljeni u dve semantičke grupe. Jedna od njih je grupa koja iskazuje pozitivnu osobinu, a druga se odnosi na negativno znače-nje, kako u srpskom, tako i u nemačkom jeziku. Pre svega, važno je definisati na osnovu kojih kriterijuma će semantičke grupe biti analizirane. Komparativni frazeologizmi u radu će biti poređeni na osnovu semantičkog aspekta A i C dela6. A deo se odnosi na reči koje stoje ispred poredbene reči kao/ wie, a označavaju osobinu/ stanje/ radnju, dok se C delom smatra zoonim, odnosno životinja, uz pomoć kojeg se karakteriše neka osobina, bila ona pozitivna ili negativna.

Potpuna ekvivalencija se ostvaruje ukoliko su A i C deo jednaki u oba jezika. Dakle, iste životinje, kako u srpskom, tako i u nemačkom jeziku, karakterišu jednake osobine/ stanja/ kretanje. Deli-mična ekvivalencija se dobija ukoliko su A delovi isti (osobine/ stanja/ kretanje), a C delovi (zoo-nim) se ne podudaraju. Odnosno, različitim životinjama se pripisuju iste osobine/ stanja/ kretanja ljudi. Ekvivalencija ne postoji ukoliko nisu jednaki niti A, niti C delovi7. Na osnovu primera koji slede, prikazan je način na koji je vršeno poređenje.

Srpski korpus:

A – Pozitivno značenje: Zdrav (A deo) kao (B deo) riba (C deo)

B – Negativno značenje: Gladan (A deo) kao(B deo) vuk(C deo)

Nemački korpus:

A – Pozitivno značenje: Gesund (A deo) wie (B deo) ein Fisch im Wasser (C deo)

B – Negativno značenje: Hungrig (A deo) wie (B deo) ein Bär (C deo)

Srpski komparativni frazeologizmi

Srpski komparativni frazeologizmi koji iskazuju pozitivnu osobinu:

  • Zdrav kao riba
  • Veran kao pas
  • Marljiv kao crv
  • Zdrav kao bik
  • Jak kao bik
  • Boriti se kao lav
  • Sunčati se kao gušter
  • Slobodan kao ptica
  • Brz kao zec
  • Imati oči kao soko
  • Zaljubljen kao tetreb
  • Osećati se kao riba u vodi

Srpski komparativni frazeologizmi koji iskazuju negativnu osobinu:

  • Ponašati se kao slon u trgovini porcelana
  • Juriti kao muva bez glave
  • Kao sardine
  • Živeti kao pas
  • Žive kao pas i mačka
  • Derati se kao magarac
  • Lukav kao lisica

7. Prevodi se, u ovom slučaju, ne poklapaju, no zadržano je frazeološko značenje.

  • Motati se kao mačka oko vruće kaše
  • Gladan kao vuk
  • Lenj kao buba
  • Gledati kao tele u šarena vrata
  • Zapleti se kao pile u kučine
  • Raditi kao konj

Nemački komparativni frazeologizmi

Nemački komparativni frazeologizmi koji iskazuju pozitivnu osobinu:

  • Gesund wie ein Fisch im Wasser
  • Schnell wie ein Has
  • Hermachen wie Hering
  • Verliebt wie ein Mondkalb
  • Kämpfen wie ein Tiger
  • Frei wie ein Vogel
  • Augen haben wie ein Luchs
  • Treu wie ein Hund
  • Gesund wie ein Bär
  • Stark wie ein Bär
  • Wie ein Huhn unter den Hühnern
  • Daliegen wie eine Schlange in der Sonne

Nemački komparativni frazeologizmi koji iskazuju negativnu osobinu:

  • Sich wie ein Elefant im Porzellanladen benehmen
  • Hungrig wie ein Bär
  • Verstehen wie der Hahn vom Eierlegen
  • Falsch sein wie eine Katze
  • Schlafen wie ein Murmeltier
  • Wie Hund und Katzeleben
  • Schreien wie ein Ochse
  • Wie die Heringe
  • Wie die Katze um den heißen Brei herumgehen
  • Wie von einer Tarantel gestochen
  • Leben wie ein Hund
  • Dastehen wie die Kuh vorm neuen Tor
  • Arbeiten wie ein Pferd
  • Wie ein begossener Pudel dastehen 
  • Bekannt sein wie ein bunter/scheckiger Hund

Ekvivalentnost srpskih i nemačkih komparativnih frazeologizama sa zoonimnim komponentama

Pozitivne osobine: Pozitivne osobine: Pozitivne osobine:
Potpuna ekvivalencija (A i C deo Delimična ekvivalencija (A deo Nulta ekvivalencija (A i C deo
su jednaki) je jednak) nisu jedaki)
Zdrav kao riba •Imati oči kao soko Osećati se kao riba u
Gesund wie ein Fisch Augen haben wie ein vodi
Wie ein Huhn unter den
im Wasser Luchs
Hühnern
Brz kao zec Zdrav kao bik •Sunčati se kao gušter
•Schnell wie ein Hase •Gesund wie ein Bär Daliegen wie eine
Schlange in der Sonne
Veran kao pas Zaljubljen kao tetreb Marljiv kao crv
•Treu wie ein Hund •Verliebt wie ein Mond- Hermachen wie Herin-
kalb ge
Slobodan kao ptica •Boriti se kao lav
•Frei wie ein Vogel •Kämpfen wie ein Tiger
Jak kao bik
•Stark wie ein Bär
Negativne osobine: Negativne osobine: Negativne osobine:
Potpuna ekvivalencija (A i Delimična ekvivalencija (A Nulta ekvivalencija (A i C deo
C deo su jednaki) deo je jednak) nisu jedaki)
•Ponašati se kao slon Kao sardine1 Lenj kao buba
u trgovini porcelana Wie die Heringe •Schlafen wie ein Murmel-
Sich benehmen wie tier
ein Elefant im Por-
zellanladen
•Motati se kao mačka •Derati se kao magarac •Juriti kao muva bez glave
oko vruće kaše2 •Schreien wie ein Och- Wie von einer Tarantel ge-
Wie (B deo) die Katze se stochen
(C deo) um den hei-
ßen  Brei herumge-
hen (A deo)
Živeti kao pas Gladan kao vuk Lukav kao lisica
•Leben wie ein Hund •Hungrig wie ein Bär •Falsch sein wie eine Katze
Raditi kao konj •Zapleti se kao pile u kučine
Arbeiten wie ein Verstehen  wie der Hahn
Pferd vom Eierlegen
•Gledati kao tele u šarena
vrata
•Dastehen wie die Kuh vorm
neuen Tor

8. U oba jezika izostavljen je A deo. Ostvaruje se delimična podudarnost, jer se različitim primerima životinja potkrepljuje isto stanje.

9. Ovde se ostvaruje potpuna ekvivalencija u odnosu na prevodne ekvivalente, samo je u nemačkom primeru izmenjen redosled A, B i C delova.

Neogućnost analize u nedostatku odgovarajućeg komparativnog frazeologizma u srpskom jeziku:

  • Wie ein begossener Pudel dastehen

U odabranom korpusu nije pronađen odgovarajući prevod.

  • Bekannt sein wie ein bunter/scheckiger Hund

U odabranom korpusu nije pronađen odgovarajući prevod.

Tabelarni prikaz

Srpski korpus Nemački korpus
Pozitivne osobine 12 12
Negativne osobine 13 15
25 + 27=    52

Tabela: 1

Za srpski i nemački korpus odabrano je 12 komparativnih frazeologizama sa pozitivnom i 13 sa negativnom osobinom na srpskom, odnosno, 15 na nemačkom jeziku, što ukupno čini 52 primera koji su obrađivani i upoređeni.

Komparativni frazeologizmi sa pozitivnim osobinama:

Potpuna ekvivalencija (par) 4
Delimična ekvivalencija (par) 5
Nulta ekvivalencija (par) 3
Nemogućnost analize (pojedinačni primer) 0
Tabela: 2
Komparativni frazeologizmi sa negativnim osobinama:
Potpuna ekvivalencija (par) 5
Delimična ekvivalencija (par) 3
Nulta ekvivalencija (par) 5
Nemogućnost analize (pojedinačni primer) 2
Tabela: 3
Komparativni frazeologizmi sa pozitivnim/negativnim osobinama:
Ostvarena potpuna ekvivalencija (par) 9 (x2)
Ostvarena delimična ekvivalencija (par) 8 (x2)
Nulta ekvivalencija (par) 8 (x2)
Nemogućnost analize (pojedinačni primer) 2
Ukupno primera: 52
Tabela: 4

Zaključak

U literaturi postoji mnogo frazeologizama sa zoonimnim komponentama. Međutim, u radu su traženi komparativni frazeologizmi, što je bila otežavajuća okolnost pri odabiru korpusa. U odabranim primerima su poređene sličnosti i razlike komparativnih, tj. poredbenih frazeologiza-ma sa zoonimnom komponentom na srpskom i nemačkom jeziku. Na osnovu kontrastivne ana-lize datog jezičkog materijala, dalo se zaključiti, da u odabranom korpusu postoje komparativni frazeologizmi sa potpunom, delimičnom i nultom ekvivalencijom. U većem broju primera ostva-rena je potpuna ekvivalencija. Dokazane su sličnosti pri poređenju poredbenih frazeologizama. Istim vrstama životinja prepisivane su iste osobine, stanja i kretanja ljudi, u oba jezika. Dokazane su, takođe, razlike među analiziranim materijalom. Iste osobine, stanja i kretanja su potkrepljena različitim vrstama životinja. Iznenađujuće je to što je istim brojem primera, kao kod delimične ekvivalencije, dokazana nulta ekvivalencija. Interesantan podatak je da, za dva nemačka primera nije pronađen odgovarajući prevod na srpskom jeziku, te se na taj način analiza morala, u tim pri-merima, izostaviti.

Kod većine primera se, u odnosu na odabrani korpus, istim životinjama pripisuju jednake osobi-ne/ stanja/ kretanja ljudi, kako u srpskom, tako i u nemačkom jeziku, što je interesantan podatak. Evidentni su, međutim, primeri gde to nije slučaj.

Značajno bi bilo, ubuduće, odlučiti se na mnogo zahtevniji korpus, mnogo veće literature/ rečnike, te na osnovu mnogo većeg broja primera, analizirati sličnosti i razlike među komparativnim frazeologizmima sa zoonimom kao komponentom.

Ovakvo istraživanje, i slična njemu, čine se posebno važnim, jer bi se na taj način saznalo koje kulture, u kolikoj meri, koje životinje smatraju pozitivnim ili negativnim, te im iz tog razloga pripisuju određene ljudske osobine.

Da li su pretežno iste životinje u pitanju, za koje se smatra da su negativne/pozitivne ili, u tom pogledu, postoje međukulturalne razlike? Da li su to, mahom, pozitivne ili, pak, negativne osobine koje se karakterišu preko životinja?

Odgovori na ovakva pitanja su značajni, jer se na taj način, mogu saznati određene osobine različitih kultura. Važnost se, svakako, ogleda u tome, što se, pomoću istraživanja ove vrste, nalaze adekvatni prevodi istog frazeološkog sadržaja. Bio to prevod sa potpunom, delimičnom ili nultom ekvivalencijom, pomogao bi, svakako, u interkulturalnoj komunikaciji svakog pojedinca.

Ovakva istraživanja, i slična njemu, su od velikog značaja, te mogu da steknu svoj doprinos nauci, jer pomažu da se prilikom prevoda, sa jednog na drugi jezik, ne stvaraju greške negativnog transfera, koji je jako česta pojava među jezicima. Uz pomoć sličnih analiza, može se ukazati na najčešće greške prilikom upotrebe/prevođenja frazeologizama sa jednog na drugi strani jezik.

Literatura

  1. Burger, Harald/Buhofer, Anneiles/Sialm, Ambros (1982): Handbuch der Phraseologie. Berlin/New York: De Gruyter.
  1. Burger, Harald (2003): Berlin: Erich Schmidt Verlag.
  2. Donalies, Elke (2009): Basiswissen: Deutsche Phraseologie. Tübingen: Francke Verlag.
  3. Fink-Arsovski, Željka (2002): Poredbena frazeologija: Pogled izvana i iznutra. Zagreb: Filozofski fakultet.
  4. Fleischer, Wolfgang (1997): Phraseologie der deutschen Gegenwartssprache. Tübingen: Max Niemeyer Verlag.
  5. Griesbach, Heinz (1994): Mit anderen Worten.München: Iudicium Verlag GmbH.
  6. Herzog, Annelies/Michel, Arthur/Riedel, Herbert (1983): Deutsche idiomatische Wendungen für Ausländer. Leipzig: Verlag Enzyklopedie.
  1. Mrazović, Pavica/Primorac, Ružica (1991): Nemačko-srpskohrvatski frazeološki rečnik. Beograd: Naučna knjiga.
  1. Mrazović, Pavica/Primorac, Ružica (1964-1965): Pokušaj klasifikacije frazeoloških izraza nemačkog jezika, njihovi izvori i stilske funkcije. U: Godišnjak Filozofskog fakulteta Novi Sad, knjiga VIII.
  1. Palm, Christine (1997): Tübingen: Gunter Narr Verlag.
  2. Pilz, Klaus Dieter (1981): Phraseologie: Redensartforschung. Stuttgart: J.B. Metzlersche Ver-lagsbuchhandlung.
  3. Schmidt, Richard (1975): Deutsche Redensarten. Stuttgart: Ernst Klett.

Komparative phraseologismen im serbischen und deutschen

Schlüsselwörter: Phraseologismen, Tierbezeichnungen als Komponente, kontrastive Analyse, Ser-bisch, Deutsch

Zusammenfassung: Phraseologismen sind in fast allen Sprachen eine wichtige sprachliche Er-scheinung. Aus diesem Grund wird in der folgenden Arbeit auf Idiome/Phraseologismen sowohl in der ser-bischen als auch in der deutschen Sprache eingegangen. Da es in der Kombination von Serbisch und Deut-sch, im Bezug auf den Gebrauch von bestimmten Phraseologismen, Unklarheiten gibt, werden Idiome mit Tierbezeichnungen als Komponente in beiden Sprachen kontrastiv untersucht. Das Ziel dieser Arbeit ist es den Grad der Äquvalenz der gegebenen komparativen Phraseologismen festzustellen. Die Interferenz, in fast allen Sphären der Sprache, ist keine Seltenheit im Bezug auf Deutsch und Serbisch, deswegen ist eine solche Untersuchung von großer Bedeutung für beide Sprachen.

Izvor fotografije: Google 

Please follow and like us: